Crnogorske Prokletije su samo manji deo ove posebne planinske skupine, između Dinarida
i Šarskih planina, čiji se veći deo nalazi u Albaniji. Planinski vienci se postepeno
izdižu u pravcu jugozapad – severoistok, sa oboda Zetsko-skadarske kotline i zavrsavaju
spletom najviših masiva Bogićevice, do prevoja Čakora i Rugova, u dužini oko 70 km,
gde se nalaze najviši planinski grebeni, Maja jezerce (2694 m), na albanskoj teritoriji,
Đeravica (2656 m), na srpskoj i Bogićevica (2358 m) na crnogorskoj teritoriji. Kontinuitet
ovog moćnog visokoplaninskog sklopa geomorfoloski se nastavlja u pravcu severa nizom
visokih planinskih venaca, preko Nedžinata (2341 m), Čakora (2046 m), Mokre planine
(1932 m), Hajle (2403 m) i Mokre Gore (2154 m).
Najmoćnija i najintezivnija glacijacija na Balkanu, ostavila je najdublje tragove
glečerske erozije u obliku mnogobrojnih cirkova u kojima je zaostalo desetak manjih
ledničkih jezera i duboko urezanih valova. Jovan Cvijic je tvrdio da "ni u jednoj
oblasti Balkanskog poluostrva glečeri nisu ostavili tako duboke tragove svoje erozije
kao u Prokletijama. To je posle Alpa bila najglečernija planina u Evropi".
Tragovi glečerske aktivnosti, kao retka prirodna vrednost predstavljaju izvanrednu
estetsku atrakciju. Oštri nazubljeni grebeni, nepristupačni vrhovi, duboki cirkovi,
strme, vertikalne litice, brojna izvorišta reka – ništa od prirodnih kaprica nije
pokvareno ljudskom rukom.
Polazna tačka za planinarske pohode Prokletijama je dolina
Grbaja u kojoj se nalaze dva planinarska doma. U podnožju planina smeštena su i živopisna
mesta: Plav i Gusinje. U blizini Gusinja nalaze se Ali pašini izvori na kojima se
svake godine tradicionalno okupljaju Plavljani. Tom prilikom dođu da se podsete na
svoje korene čak i ljudi iz Amerike, rodom
Plavljani.
Po koncentraciji, stepenu komplementarnosti i atraktivnim prirodnim pojavama koje je moguce turisticki valorizovati, podrucje plavske opstine je nesumnjivo najljepsi i najvredniji planinski predio u Crnoj Gori, a vjerovatno i sire. Odlikuje se valikom mozaicnoscu i raznolikoscu pejsaza, sto omogucava upraznjavanje razlicitih oblika turizma (zimski, ljetnji, jezerski, planinski, stacionarni, tranzitni i sl.), kao i bavljenje razlicitim sportskim i rekreativnim aktivnostima (smucanje, lov, ribolov, kajakastvo, alpinizam, planinarenje, sportovi na vodi, rafting i sl.).
Izletničku metu predstavljaju mnogobrojna planinska jezera, a najpopularnija su Plavsko,
Hridsko i Visitorsko. Plavsko je najveće, Ridsko važi za jedno od najlepših planinskih
u Crnoj Gori i šire, a Visitorsko je naročito zanimljivo zbog plovećeg ostrva koje
se formiralo na njegovoj površini. Legenda, koja je isprepletana sa istinom, kaže
da je ostrvo postalo od nekadašnjeg splava, kojeg su na jezeru napravili stočari
da bi na njemu sklanjali svoja stada od divljih zveri. Kako je splav bio dobro nađubren,
na njemu je izrasla bujna trava čijim se raspadanjem stvorio sloj tresavskog pokrivača
debelog oko 80 cm pri obali.
Duže vreme je aktuelna inicijativa da se oblast Prokletija
zaštiti kao nacionalni park.
Ipak, iako govorimo o Prokletijama, ova stranica je u stvari posvjecena “Biserima Prokletija”. A to su Plav i Gusinje. Zbog raznoraznih dogadjaja u bliskoj a i davnoj istoriji, ovaj kraj je ostao “sakriven” u zagrljaju Prokletija,tako da je to i njegova sreca a po nekima i nesreca sto je ovaj kraj ostao nedirnut a i ekonomski nerazvijen. Pozitivna strana u svemu tome sto je ovaj kraj trenutno jedno od najljepsih turistickih destinacija ako govorimo o planinskom odnosno etno turizmu.
